Kako školjke prave bisere?

Pre otprilike 4 000 godina jedan kineski ribar, da bi utolio glad, odlučio se da otvori nekoliko morskih školjki, i tako je je verovatno postao prvi čovek koji je otkrio bisere!
Biseri su sazdani od potpuno iste sedefaste materije od koje se sastoji unutrašnja podloga ili“postava“ školjke – ostrige. Ostrigino telo je veoma nežno, a da bi ga zaštitila od ozleda, ona luči tečnost koja je istog sastava kao i biser i njome oblaže unutrašnjost svoje zaštitne ljušture o koju se oslanja telom. Čim u unutrašnjost školjke upadne nešto što njeno telo može povrediti, kao što je zrnce peska, ostriga ga odmah oblaže sa nekoliko slojeva sedefaste materije kojom se oblaže i unutrašnjost ljušture, pa zalutalo zrno peska postaje biser.

Kada se sve to odigrava sasvim prirodno, biser može da bude savršeno oblikovan. Čovek je, međutim, pronašao način kako da pomogne ostrigi u pravljenju bisera: treba samo da ubaci fino zrno peska ili komadić sedefa u ostrigu. Posle dve ili tri godine, kada izvadi ostrigu iz vode i otvori je, naći će biser. Ovaj postupak se zove „gajenje bisera“ i obično ne donosi tako savršene bisere kao što su prirodni.


U Japanu su međutim, pronašli način za proizvodnju savršenih oblika „odgajanih bisera“. Materija koja podstiče proizvodnju ovakvih bisera, ubrizgava se neposredno u telo ostrige. Ovaj postupak je veoma osetljiv i zahteva veliku pažnju i mnogo veštine, jer se ostrigino telo ne sme ni najmanje povrediti.

Najveći biser koji je do danas pronađen bio je dugačak oko 5 cm, sa obimom od preko 10 cm! Poznato je da su pravi biseri izuzetno skupoceni, pa se mnogi ljudi zadovoljavaju i lažnim. Tako su Francuzi usavršili tehniku za proizvodnju lepog veštačkkog bisera; probušene staklene perle oblažu materijom dobijenom od svetlih krljušti nekih riba, a unutrašnjost perli ispunjavaju voskom.

Komentari