Zašto se vrane smatraju štetočinama?

 

 

Svako od nas bar jednom je imao prilike da u mnogim baštama vidi „strašila“, koje seljaci postavljaju ne bi li oterali vrane ali i druge ptice sa svojih imanja. Iako vrane pomažu čoveku u sakupljanju otpadaka, ali i hvatanju raznih insekata u vreme njihove najezde, ipak se ove ptice smatraju štetočinama. Ponašaju se kao najveštiji kradljivci. Ne samo da kradu jaja iz gnezda drugih ptica, već često odnose i njihove mlade. Napadaju čak i kokošinjce u potrazi za kokošijim jajima ili tek izleglim pilićima. Ipak, najviše štete vrane nanose žetvenim prinosima, jer kupe posejane plodove i uništavaju semena žitarica.

 

Crna vrana je dugačka oko 50 cm, a osim perja, i noge i kljun su joj crni. Ovo je vrlo sposobna ptica, jakih krila i oštrog kljuna. Hrani se svim vrstama semenja, voćem, zrnevljem, jajima, insektima , pa čak i svežim mesom koje obezbeđuje ubijanjem drugih životinja. Ponekad će hrabro napasti jastrebove ili sove kao svoje stalne neprijatelje, pa se zato punjeni ili preparirani jastrebovi i sove, koriste kao mamac za privlačenje vrana.

Sive vrane se pare u rano proleće, gradeći gnezda u krošnjama drveća. U ovom periodu, jata se rasturaju, ali čim mladi nauče da lete, oni se ponovo sakupljaju u jato. Za vreme zimskih dana, ponekad se mogu videti sva jata na jednom mestu. Preko dana love, a uveče se vraćaju da spavaju u grupi.

Sve vrane imaju veoma dobro razvijen vid i sluh. Lete u većim ili majim jatima, i na taj način mnogo lakše uočavaju opasnost koja im preti. Smatra se da su vrane veoma inteligentne, dok su prema mladima veoma dobri i verni roditelji.