Specifičnosti ishrane mačaka

 

Mačka je mesožder i zahteva mesnu ishranu.

Psi su, mada mesožderi u najstrožem smislu, u velikom stepenu i svaštojedi i imaju sposobnost da razgrađuju i vare i biljne, isto kao i životinjske belančevine.

Mačke, uprkos 5000 godina pripitomljavanja (ili bolje reći zbog samo 5000 godina pripitomljavanja), ostaju strogi mesožderi. Nesposobne su za varenje većine biljnih belančevina.

Nema i ne može ni biti vegetarijanskih mačaka! Mačke su i u divljini mesožderi jednakih mogućnosti koji proždiru ceo svoj plen: mišiće, organe, kosti, otpatke, kožu... Na taj način, mačke konzumiraju ne samo meso i organe plena, već isto tako i delimično svarenu biljnu hranu koju je plen pojeo. Uz pomoć žrtvinog procesa varenja, mačka je u stanju da izvuče hranu iz raznih biljnih izvora.

Ovaj razrađeni pristup ishrani znači da je mačka izgubila sposobnost da stvara razne vitamine, enzime i druge supstance neophodne za život, primajući ih direktno iz hrane. Ova „lenjost” je dovela do toga da mačkini prehrambeni zahtevi budu korenito različiti od psećih, što je i razlog da mačja hrana bude skuplja od pseće.

Osnovni izvor energije u hrani su belančevine. Kao tela ostalih životinja i mačkino telo su pre svega belančevine, stoga su ogromne količine belančevina iz hrane potrebne za njegovo održavanje. Tipično, energetski sadržaj u mačjoj ishrani treba da bude najmanje 25 do 30 procenata izveden iz belančevina, od čega skoro sve treba da budu životinjske belančevine. Glavni izvori životinjskih belančevina u gotovoj hrani su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi. Biljne belančevine se obično dobijaju iz pasulja i graška, oraha i žitarica. Kod ishrane čistim belančevinama, kao što je ishrana sirovim mesom, neće samo da nedostaju druge važne i čak kritične materije, već će da budu preopterećeni bubrezi, što može da dovede do urinarnih problema ili preranog otkazivanja bubrega.

Mačka zahteva ishranu sa puno masti, mnogo više nego čovek ili pas. 15 - 40 procenata energije koju mačka unese ishranom, treba da potiče od masti.

Za razliku od belančevina, masti imaju malo otpadaka u mačjem metabolizmu, stoga ne čine štetu bubrezima. Zbog toga, kako mačka postaje starija, tako joj pomalo treba povećavati sadržaj masti, a belančevine proporcionalno smanjiti. Na ovaj način, može da se održi pravilan energetski sadržaj, dok se olakšava rad ostarelim bubrezima. Ključ je u umerenosti, u brzini (tačnije u sporosti) i količini dijetetskih promena. Iznenadne ili nagle promene su posebno teške za stariju mačku, dok je ishrana samim mastima isto tako loša kao i ishrana potpuno bez njih.

Treći izvor energije u ishrani su ugljeni hidrati, prvenstveno skrob i šećeri. Kao i masti, tako su i ugljeni hidrati na lošem glasu. U mačjoj ishrani se zahteva samo mala količina ugljenih hidrata, sa svega 5 procenata ukupne energije u tom obliku. Jednostavni ugljeni hidrati, šećeri, najlakše se asimiluju u sistemu mačke, dok složeni ugljeni hidrati, skrob, prolaze kroz njega praktično nedodirnuti. Kuvanje složenih ugljenih hidrata kao što su krompir, žito, testenine... započinje pretvaranje skroba u šećer i pomaže u procesu varenja.

Vlakna pomažu varenje, blago abrazivnim i apsorpcionim delovanjem celuloznog sadržaja. Iz nedostatka vlakana mogu da proizađu dva stanja: konstipacija (zatvor), zbog nedostatka abrazivnog delovanja, ili dijareja (proliv), zbog nedostatka apsorpcionog delovanja. Mada vlakna sama po sebi nisu hranljiva materija, normalnoj mački su u ishrani potrebna.
Vlakna su jednostavno celuloza, koja je osnovni materijal od koga su sazdani zidovi ćelija (membrane) biljaka. U divljini, mačka svu potrebnu celulozu dobija iz stomaka i creva plena. Mačka ljubimac mora svu potrebnu celulozu da dobije putem normalne ishrane.

Ima nekoliko hranljivih materija koje ne spadaju tačno u glavne grupe ali su ipak bitne za život. Jedna takva materija je linoleinska kiselina, masna kiselina koja je po sastavu između masti i ugljenih hidrata, koja je neophodna za zdravu kožu i krzno, između ostalog. Ima mnogo takvih neklasifikovanih ali potrebnih materija.

Inozitol je izrazito potreban mački i mora se nalaziti u njenoj ishrani. Na sličan način jedinjenje taurin potreban je izvesnim noćnim životinjama, kao što su mačke, zbog dobrog vida. Smatra se da je potreban zbog zdravog, tkiva unutar oka koje se ponaša kao „pojačavač svetla”, uveliko povećavajući noćni vid i, slučajno, čineći da oči odbijaju svetlo

 Takođe, za adekvatno funkcionisanje neophodni su i vitamini, minerali i voda.


louboutin pas cher chaussures de foot hogan outlet abercrombie pas cher hollister outlet

ZANIMLJIVOSTI O ŽIVOTINJAMA

Riba tuna može da prepliva 160 kilometara u jednom danu.