Kada posetiti veterinara

 

Naši ljubimci ne mogu da nam kažu kada se loše osećaju, niti mogu sebi da zakažu pregled kod lekara. Stoga je na staratelju da uoči znake koji upozoravaju na bolest i da, ako je potrebno, odvede životinju veterinaru. Imajte na umu da su mačke veoma vešte u prikrivanju znakova bolesti. Vrlo često, dok vi primetite da je mačka uopšte bolesna, bolest može da postane ozbiljna.

Ako se pitate da li treba da vodite mačku veterinaru, uvek je bolje pogrešiti težeći preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje počinju kao beznačajni problemi, mogu da se preobrate u opasnost po život ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. A ako brinete zbog cene veterinarskog pregleda, biće mnogo jeftinije ako mačku odvedete veterinaru blagovremeno, nego da čekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplikacije. Potrebno je da znate šta je za mačku „normalno”. Vodite računa o tome koliko često voli da jede i da pije, koliko često ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li je normalno „pričljiva” i da li često prede...


Svaka mačka je različita i ono što je za jednu normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. Poznajući normalno ponašanje svoje mačke, možete da budete sigurni da ćete uvek moći da uočite vanredno ponašanje i znake da nije sve u redu. Na primer, ako je Vaša mačka fanatično čista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada počne da pravi „incidente”, možda pokušava da vam time nešto kaže. Normalno nežna i ljubazna mačka može, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. 

Svaka fina promena ličnosti, ponašanja, običaja u održavanju lične higijene, u igranju, hranjenju ili u pražnjenju creva, koja pokazuje odstupanje od uobičajenog, može da bude znak da je  potrebno da je pogleda veterinar.

Za razliku od ljudi, mačke ne drže dijetu tako da, ako maca mršavi, nešto sigurno nije u redu. Mačka koja ne jede, počinje da razgrađuje sopstvene zalihe masti. Nažalost, mačji metabolizam je u tome loš, pa u ovakvom slučaju lako može da dođe do vrlo ozbiljnih bolesti.

Slede neki od znakova upozorenja na moguću bolest:

 

  • Gubitak apetita ili telesne težine
  • Povećan apetit ili telesna težina
  • Smanjena aktivnost
  • Razdražljivost
  • Letargija
  • Pojačana žeđ
  • Smanjena žeđ
  • Pojačano mjaukanje ili režanje
  • Skrivanje i nedruštvenost
  • Bilo kakva promena ličnosti  u odnosu na normalnu
  • Bilo kakva promena ponašanja u odnosu na normalno
  • Šepanje, ili očigledan bol dok se kreće
  • Bol od dodira
  • Dezorijentisanost
  • Dehidracija
  • Promena u širenju zenica ili čudno ponašanje zenica
  • Problem pri korišćenju veštine kretanja
  • Suzne ili vodnjikave oči
  • Izraženi treći kapci
  • Tvrd i napregnut stomak
  • Nos curi
  • Loš zadah
  • Buve ili krpelji
  • Kijanje
  • Teško disanje ili kašalj
  • Povišena temperatura (preko 39,4°C)
  • Dijareja (proliv)
  • Konstipacija (zatvor)
  • Krv u urinu
  • Krv u stolici
  • Pojačano uriniranje
  • Napor pri uriniranju ili defekaciji
  • Jak miris urina
  • Neprikladno pražnjenje
  • Ranice na koži
  • Blede desni i/ili uši
  • Povraćanje
  • Ma kakvo gnojenje
  • Rana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvari
  • Gubitak krzna ili njegov loš izgled

Isto važi i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udarac automobilom itd.


louboutin pas cher chaussures de foot hogan outlet abercrombie pas cher hollister outlet

ZANIMLJIVOSTI O ŽIVOTINJAMA

Kapibara je najveći glodar na svetu.