Čula

 

ČULO MIRISA


Osnovno čulo kojim se pas orjentiše u prirodi je čulo mirisa. Mirisom pas registruje postojeće stanje u okolini, ali i sve promene koje se u njoj dešavaju. Sve stvari imaju svoj miris. Neke odaju jači, intenzivniji miris, a druge slabiji. Svaka stvar, u zavisnosti od svoje hemijske strukture, otpušta u određenom periodu određen broj čestica u okolinu. Upravo te čestice predstavljaju njen miris.

U mozgu psa postoji centar za miris. On prima i reaguje na nadražaje koji se do njega prenosi nervnim sistemom, mirisnim živcem, iz organa za miris u nosu. Organ za miris prima nadržaj, prenosi ga mirisnom živcu, koji ga dalje prenosi u centar za miris u mozgu. Tu se nadražaj registruje i ako predstavlja neko stanje na koje organizam mora odreagovati, ostali će centri u saradnji sa centrom za miris, poslati nalog određenom organu da izvrši neku radnju.

Čulo mirisa kod psa je vrlo razvijeno. Naučnici su otkrili da je kod psa ono 100 000 puta jače razvijeno nego kod čoveka! Podaci govore da čovek ima oko 5 miliona etmoidalnih ćelija u nosu, dok nemački ovčar ima čak 200 miliona ovih ćelija, putem kojih prima mirise iz okoline. Zato pas može da razlikuje deset puta više različitih mirisa od čoveka.

 

ČULO SLUHA


Drugo čulo važno za održavanje života psa je sluh. Na dnu spoljašnjeg slušnog kanala nalazi se tanka bubna opna. Vibriranjem bubne opne, nadražaj se iz spoljašnje sredine putem tri slušne koščice, prenosi do slušnog živca, koji prenosi nadražaj u centar za sluh, smešten u mozgu.

U svakom uhu, pas  ima po 17 kostiju  i za razliku od čoveka, kod psa ne dolazi do gubitka sluha, ukoliko dođe do pucanja bubne opne. Takođe, sposobnost orjentacije psa pomoću sluha daleko je bolja nego kod čoveka. Pas detektuje niskofrekventne zvukove od 16 Hz do 100 kHz, dok je maksimalni dijapazon kod čoveka od 20 Hz do 20 kHz.

 

ČULO VIDA


Za pse možemo reći da su daltonisti. Najnovija istraživanja pokazuju da pas ipak može raspoznati neke boje kao što su  ljubičasta i narandžasta. Oči psa su osetljive na svetlo i pokrete, a za razliku od čoveka, čije je vidno polje oko 180 stepeni, neke rase pasa imaju vidno polje čak i 270 stepeni.

Štene progleda u periodu između 12 – 15 dana života. Oči mu se sasvim razbistre tek u uzrastu od 1 mesec kada počinje videti svoju okolinu kao i normalan čovek. Međutim, zbog stalnog razvoja kratkovidosti, pas već sa 8 meseci starosti nije u stanju prepoznati svog vlasnika na udaljenosti od oko 100 metara, ukoliko vlasnik miruje i ukoliko se upotreba čula mirisa i sluha isključe. U uzrastu od oko 2 godine, ova se udaljenost smanjuje na manje od 40 metara, a u uzrastu od oko 8 godina pas razlikuje senke koje oko njega kruže. Česta je i očna mrena. Pas se tokom svog života zato, najviše oslanja na čulo mirisa i sluha.

 

ČULO UKUSA


Ovo čulo je od životne važnosti za psa. pomoću njega pas može razlikovati hranu od stvaro koje nisu za jelo ili su otrovne. Čulo ukusa nalazi se na jeziku, dakle, na početku organa za varenje, kada pas jošima vremena da izbaci nepoželjnu hranu izbaciti iz usta. Vrlo je važno pravilno odgajati mldog psa i stvarajući zdrave i korisne prehrambene navike.

 

 

 

ČULO DODIRA


Zahvaljući taktilnim dlačicama na bradi, obrazima, obrvama i njušci, pas se dobro snalazi u okolini. Ove dlačice su dobro povezane sa živcima koji prenose različite osećaje u mozak. Tvrde, sjajne, debele i glatke, dugačke od 3 do 10 cm, taktilne dlačice rastu u grupama od po 3 do 5 dlaka iz jedne bradavice. Neki psi su sposobni da ih posebnim mišićima aktivno pomeraju i tako opipavaju predmet, mere mu toplinu, ispituju strujanje vetra, kreću se noću...

Jedno istraživanje je pokazalo šta se dešava ukoliko se psima odseku ove dlake. Psi su se ponašali izgubljeno i uplašeno, a neki su i jeli predmete koji nisu bili za jelo. Međutim, ove pojave nisu dugo potrajale jer su druga čula preuzela kontrolu.

 

ČULO RAVNOTEŽE

Smešteno u unutrašnjem uhu, ovo čulo ima zadatak da u svakom trenutku informiše mozak o položaju tela u odnosu na silu zemljine teže. Svaka promena položaja izaziva pomeranje tečnosti u jednom od tri sferično položena polukruga u kome se nalazi čulo. Centar za ravnotežu se nalazi u mozgu. On biva informisan o svakoj promeni položaja bilo kog dela tela, a nakon toga izdaje naredbu mišićima kako bi se održala ravnoteža.

Komentari