Zarazne bolesti kod pasa

 

ŠTENEĆAK

Najučestalija bolest mladih pasa, ali i jedna od najtežih zaraznih bolesti. Javlja se u više oblika, a simptomi bolesti su: povišena temperatura (do 41°C),  crvena sluzokoža očiju, iz nosa curi iscedak, prvo vodnjikav, a zatim gust i lepljiv, suvi kašalj, iscedak iz nosa postaje zelenkast. Nakon nekoliko dana počinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraćanje.
Psi mogu bolovati od štenećaka, a da vlasnik to i ne primeti. Smrtnost je veoma velika, ali ukoliko se otkrije na vreme postoje šanse za ozdravljenjem. Pojava nervnog oblika bolesti, znači da lečenje više nema nikakvog smisla jer je došlo do nepovratnog oštećenja nervnog sistema.
Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno rešenje od ove bolesti i treba vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude.

 

BESNILO

Besnilo je bez ikakve sumnje najopasnija zarazna bolest i zaslužuje najviše pažnje razmatranju oboljenja koja se sa životinja prenose na ljude.
Na svu sreću, nije svaki ujed besne životinje fatalan i smatra se da oko 1/3 ujedenih oboli od besnila. Klinički simptomi besnila kod pasa su karakteristični, tako da omogućavaju brzo postavljanje dijagnoze.

Simptomi su: 

  • Nagla promena ponašanja – razdražljivost i nemir
  • Karakteristično zavijanje
  • Slinjenje
  • Prestrašen pogled
  • Paraliza zadnjeg dela tela
  • Pas ne može da pije vodu i dolazi do poremećaja apetita
  • Paraliza donje vilice i jezika
  • Ujedanje

Ukoliko posumnjamo da je pas oboleo od besnila, treba ga staviti u karantin i posmatrati 10 do 14 dana. Ako preživi a ne ispoljava opisane simptome, treba smatrati da nije besan, a ako ugine, mozak treba poslati na odgovarajuća laboratorijska ispitivanja. Logično, ova procedura se sprovodi u za to posebno ovlašćenim veterinarskim ustanovama.

Za pse i mačke VAKCINACIJA PROTIV BESNILA je obavezan postupak regulisan zakonom. Namenjene su imunizaciji pasa i mačaka protiv besnila, od trećeg meseca života. Ukoliko se vakcinišu mlađe životinje (ne mlađe od 8 nedelja), obavezno je ponavljati vakcinu (revakcinacija) posle 30 dana.

Tok infekcije

Uzročnik ove bolesti je virus, infektivna čestica manja i jednostavnija od bakterije. Kada prodre u živu ćeliju domaćina, za kratko vreme se vezuje za najbliži nerv kroz koji putuje prema mozgu. U mozgu se razmnožava i razara moždane ćelije, što će na kraju imati za posledicu smrt životinje.
Osim preko kože, virus može ući u organizam i preko sluzokože disajnih organa. Opstanak virusa u prirodi zasniva se na prisustvu u pljuvačci kojom će se infekcija prenositi dalje. Zbog toga se virus iz mozga, nervnim putevima, kreće prema pljuvačnim žlezdama.



TETANUS

Ovu bolest izaziva bakterija koja u telu stvara otrove koji oštećuju nervno tkivo, izazivajući jak grč mišića. Sama bakterija u organizam ulazi kroz ranu na telu koja se brzo zatvara. Najčešće ulazno mesto bakterije je kratkotrajna duboka rana na mesto tek ispalog mlečnog zuba. Ovih bakterija ima u konjskoj balegi, ali i svuda oko nas jer same bakterije u prirodi mogu živeti i do 10 godina. Pas često stavlja u usta razne zemljom, zaprljane predmete koje nađe i tako se zarazi.
Bolest dovodi do otežanog kretanja (usled grčenja mišića), otežanog i plitkog disanja, otežanog uzimanja i gutanja hrane i vode. Takođe, se javlja karakterističan izraz lica koji daje dojam da se pas smeje. Usta su zatvorena i razvučena, oči nakošene, uši tvrdo ukrućene i visoko postavljene.
Bolest traje 2-3 nedelje, a pas može uginuti usled gušenja. Ipak, dešava se i da je bolest blaže prirode, a čak može i proći bez intervencije veterinara.
Ukoliko pas ne uzima vodu i hranu, treba koristiti sondu za hranjenje, a usled dugog ležanja, psa treba svakodnevno okretati kako se ne bi stvorile rane na mestu odumrlog tkiva.

Većinu opisanih zaraznih bolesti, možemo sprečiti redovnim vakcinacijma!

LEPTOSPIROZA

Prirodni rezervor leptospiroze su glodari (miševi i pacovi). Prenosi se preko urina zaražene životinje. Psi koji njuškaju mirisne poruke imaju više šansi da se zaraze leptospirozom.
Prvi znaci bolesti su visoka telesna temperatura (do 41°C), pokunjenost, pojačana potreba za vodom, proliv,  povraćanje, promene na sluznicama usta i ždrela. 
Kada uzročnik bolesti dospe u bubrege, dolazi do uništavanja funkcije bubrega (ciroze). Rezultat je uremija sa neminovnim smrtnim ishodom. Međutim, ukoliko se bolest klinički manifestuje, uspešno se leči specifičnim antibioticima. Preventivna vakcinacija će zaštititi psa.  Ovo je bakterijska zarazna bolest kod pasa i može se preneti i na čoveka! 

 

ZARAZNA PARVOVIRUSNA UPALA ŽELUCA I CREVA

Bolest izazvana virusom. Javlja se kod mladih pasa, čak štenadi na sisi, ali i kod starijih pasa. Klinička slika je lako prepoznatljiva: učestalo povraćanje, jak proliv, telesna temperatura je povišena u prvih par dana, nakon čega pada ispod normale i pas zapada u šok, a zatim i u kolaps. Često dolazi do gubitka tečnosti i upale srčanog mišića, koje dovodi do smrti mladih pasa.
Ukoliko se sprovede na vreme, lečenje je jednostavno. Pored prepisane terapije, psu možemo davati mesni obrok pripremljen na sledeći način: 200 grama goveđeg mesa sitno iseckati, posoliti i preliti sa ¾ litre tople vode. Ostaviti da odstoji sat vremena , kako bi iz mesa izašli svi korisni sastojci. Nakon sat vremena procediti. Davati manje količine u više manjih obroka, kako ne bi došlo do povraćanja.  Ovako pripremljen obrok idealan je za nadoknadu telesne tečnosti i hrane. Bolestan pas mora biti u toploj, suvoj i čistoj prostoriji.