Besmrtne životinje postoje!

 

 

Besmrtnost je pojam koja je neprestano intrigirala čovečanstvo. Iako mnogi futuristi predviđaju da će ljudi u budućnosti naći tajnu besmrtnosti, sa njom će doći i novi problemi i nedoumice.

U potrazi za besmrtnošću ljudima nesumnjivo mogu da pomognu postojeća živa bića, koja su već sada besmrtna. U pitanju su životinje koje skoro nikada ne umiru od starosti, već od eksternih uzroka kao što su grabljivice, povrede i ostalo.
Naravno, naučnici još uvek nisu sasvim usaglasili mišljenja oko definicije besmrtnosti, ali se većina slaže da su neka bića “biološki besmrtna”. Nabrojaćemo neka od njih.
 

 1) Tarigrade ili vodeni medvedi

 
Tardigrade su mala stvorenja u proseku dugačka oko 1,7 milimetara koja žive u vodi. Odlikuje ih velika otpornost na ekstremne uslove, na kojima nijedan drugi organizam ne može da opstane. One mogu da prežive na temperaturi koja se kreće od apsolutne nule do preko tačke ključanja. Takođe mogu da prežive radijaciju i nivo zračenja stotine puta veći od onog koji ubija čoveka. Bez hrane mogu da prežive i do 10 godina. Za ova biće je karakteristično to što, kada se dese nepovoljni spoljašnji uslovi, ona ulaze u stanje hibernacije (anabioze) kada metabolizam prestane da im radi. Dokazano je da u takvom stanju mogu da žive do 120 godina, mada neki naučnici smatraju da je taj broj i veći.
 

2) Slatkovodna hidra

 
Slatkovodna hidra je jednostavna vodena životinja iz tipa žarnjaka. Dugačka je do nekoliko centimetara. Naučnicima je interesantna zbog svoje sposobnosti regeneracije i činjenice da ne stari. One i ne umiru od starosti, već od niskih temperature zimi. Besmrtnost ovog bića je prvi put pomenuta 1998. u naučnim radovima, ali se tek nedavno eksperimentima zaista potvrdilo da hidrine ćelije imaju sposobnost beskonačne regeneracije. Naučnici sada pokušavaju da odgonetnu i bolje razumeju taj proces beskonačnog obnavljanja ćelija.
 

3) Besmrtna meduza

 
Posebna vrsta meduze latinskog naziva “Turritopsis nutricula” se još naziva i besmrtna meduza. Ovo stvorenje je jedino živo biće koje, nakon što dostigne seksualnu zrelost, se ponovo vraća u seksualnu nezrelost (oblik polipa). Drugim rečima, one se kad ostare umesto da umru, podmlade i sve počnu ponovo. Teoretski, ovaj proces može da se ponovi beskonačno mnogo puta i zato se ova meduza naziva besmrtnom. Predmet je interesovanja naučnika širom sveta.
 

4) Jastog

 
Za jastoge je karakteristično da sa godinama postaju više plodni i pogodni za razmnožavanje, zahvaljujući enzimu koji popravlja DNK kod. Stručnjaci koji proučavaju jastoge smatraju da oni mogu da žive večno, i da umiru samo od povreda, bolesti i predatora.
 

5) Trepljasti crvi

 
Trepljasti crvi su stvorenja koja žive uglavnom u morima, i manjim delom u slatkim vodama. Dostižu veličinu od par milimetara do nekoliko desetina centimetara. Posebni su po tome što veliki deo njihovih ćelija predstavljaju matične ćelije. Stoga, kada se organizam preseče na nekoliko delova, svaki od tih delova će se razviti u novu identičnu jedinku nakon par nedelja. Naučnici su čak dokazali da veoma mali deo jedinke (1/297) može da se razvije u nov organizam.
 
Izvor: www.daliznate.com

louboutin pas cher chaussures de foot hogan outlet abercrombie pas cher hollister outlet

ZANIMLJIVOSTI O ŽIVOTINJAMA

U pustinjama na severu Meksika žive zmije obrasle dlakama. One, uz to, u zavisnosti od godišnjeg doba, još i menjaju boju, od žuto-crvene do smeđe. Ove dlakave zmije su, inače, potpuno bezopasne i

Najveća štetočina među pticama je crvenokljuna kvelea, slična vrapcu, duga oko 13 cm. Gnezdi se u tropskim predelima Afrike, a ogromna jata kvelea nanose veliku štetu usevima što otežava život i inače gladnom domorodačkom stanovništvu. Kvelee su tako brojne da, recimo, na području od 2.000 hektara svojim gnezdima prekriju svako drvo, pa je izračunato da broj njihovim gnezda može da iznosi i do 10 miliona!