Naša Beba


Naša priča počela je pre tačno godinu dana. Nakon što smo izgubili našeg malog Mukija, dogovorili smo se da će sledeći pas morati neko vreme da sačeka pre nego što dođe u naš dom.
Međutim, ubrzo smo shvatili da je život bez tih umiljatih stvorenja prazan i tmuran.

Beba je ušla u naše živote iznenada. Surfujući internetom, naišli smo na sliku preslatke čupavuše, koja nas je očarala svojim tužnim okicama. A onda smo pročitali da se poklanja i da se nalazi u azilu! Nije nam bila važna ni rasa, ni pol, ni godine. Njene oči su nas kupile!

Posle samo par dana, stigla je kod nas. Prvih par dana bila je uplašena, jurcala je po celom dvorištu, mazila se i svojim osmehom nam dala do znanja da je srećna i zahvalna. Okupali smo je, skratili dugu dlaku i očešljali. Nakon par dana navikla se na nas i na svet oko sebe.

Beba najviše voli da se prevrne na leđa, ispruži sve četiri šape u vis i prepusti se čarima maženja. Tada nam liči na plišanog medu koje bi svako dete poželelo da ima.
Nikada nećemo zaboraviti dan kada je Beba stigla u naš dom! Naša srca su nam ponovo bila ispunjena i bilo nam je drago što smo spasili jednu malu slatku dušicu.

JP.

Komentari